Млади који се укључују у наше програме подршке јесу млади који се због различитих животних околности суочавају са мноштвом животних изазова, поготову у погледу осамостаљивања, где је наш циљ управо да им помогнемо у превазилажењу истих и у остваривању личних потенцијала. Свака млада особа у наш програм се укључила са потребом за подршком и помоћи у различитим аспектима. Оно што је остало као заједничко и преко потребно јесте потреба за разумевањем, подршком и прихватањем.
„Млади људи у ризику“ дефинишу се као појединци старости између 15 и 30 година који се суочавају са животним, социјалним и породичним условима који ометају њихов лични развој и успешну интеграцију у друштво. Овај појам најчешће се односи на младе особе које су жртве физичког или сексуалног насиља, које су напустиле школу, починиле насилно или деликвентно дело, покушале самоубиство, као и на младе припаднике националних мањина, младе са инвалидитетом, и младе из система социјалне заштите или без адекватног родитељског старања. Ове групе младих налазе се у већем ризику од сиромаштва, различитих облика ризичног и деликвентног понашања, злоупотребе психоактивних супстанци (ПАС) и развијања болести зависности као и развијања менталних болести.
Млади који су корисници услуга социјалне заштите често су такође и сведоци и жртве породичног насиља. Последице које дете, а касније одрасла особа која је била жртва или сведок насиља у породици, има су далекосежне и преносе се трансгенерацијски кроз трауматска искуства, обрасце понашања, васпитавања. Младе особе које су одрастале у дисфункционалним породицама и биле изложене насиљу могу усвојити негативне моделе понашања као прихватљиве и исте пренети на моделе партера, чиме се нормализује насиље као појава и преноси на потомке.
Управо због свега наведеног овим младим људима је стално неопходна помоћ и подршка и то у више животних аспеката. Трудимо се да кроз наше програме подршке младима обезбедимо сигурно место где ће се успешно борити са својим животним изазовима и где ће остваривати своје потенцијале.
